- Isidora Ivanović, rođena 1983. u Beogradu.
- Diplomirala i magistrirala na Akademiji Likovnih umetnosti u Moskvi u klasi profesora V.N. Teljina, 2004. godine, odsek slikarstvo.
- Samostalno izlagala u Moskvi, Rjazanji, Beogradu, Mladenovcu, Subotici, Somboru, Apatinu, Kuli, Bačkoj Palanci.
- Učestvovala je na preko 40 izložbi, salona i kolonija u SAD, Rusiji, Gruziji, Italiji, BiH, Crnoj Gori, Srbiji.
- Dobitnik je posebne Gramate za doprinos srpskoj umetnosti „Boje Srbije“, Moskva, Rusija, 2013.
- Dobitnik je posebnog priznanja za zasluge na Art Fest @ Doral, Miami, Florida, SAD. 2012
- Dobitnik je posebnog priznanja za doprinos umetnosti Carlos Albizu University, Miami, Florida, SAD. 2012
- Dobitnik je nagrade Ruske Akademije Umetnosti 2008.god.
- 2007. odlikovana je Ordenom II reda Kantakuzine Katarine Branković za zasluge Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi Mitropoliji Zagrebačko-Ljubljanskoj ( 2005- 2007 god. sa grupom ruskih slikara živopiše Srpsku pravoslavnu crkvu- Saborni hram Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu.)
- Osnivač je Umetničkog udruženja „DivArt“ sa kojim ostvaruje brojne umetničke projekte. 2010.
- Osnivač je galerije “Atelier DivArt” u Beogradu, 2019
- Od 2010. Vodi „Malu školu umetnosti DivArt“, za decu predškolskog i školskog uzrasta.
- Član je SOHO BG grupe.
- Njenu umetnost predstavljaju galeristi u Srbiji, SAD i Rusiji.
- Njeni radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Nemačkoj, Austriji, Norveškoj, Americi, Švajcarskoj, Gruziji, Rusiji, BiH, Crnoj Gori, Srbiji.
- Živi i radi u Beogradu.
- Zapis jednog predela je ciklus slika u kojoj Isidora istražuje principe i suštinu prirode u metafizičkom smislu. Kroz brdovite i planinske predele, kao i kontrastne ravnice, iz jednostavne ikonografije motiva, gradi jednu novu viziju likovnog dela. U tematsko-motivskom smislu polazište ovih pejzaža je u duhovnom. Isidora se ne zaustavlja na istini onoga sto je dostupno čulima. Predeli su simbol večitog sukoba između čoveka i prirode. Priroda koja je sama po sebi savršena dobija potpuno drugačiji smisao kada se u njoj pojavi čovek, koji prilagođava sebi prirodna dobra. Na slikama dominiraju planinski predeli kao simbol nečeg uzvišenog i nedostižnog ljudskom biću. A opet imamo i ravničarske predele u kojima je čovek „svoj na svome“, jer mu je sve dostupno. Na slikama se nigde ne prikazuje čovek, samo ponegde se javljaju simboli njegovog prisustva.
- Kroz takav simbolizam ovi pejzaži su više mesto simboličke razmene, i mesto komunikacije.
- U svrhu isticanja snage i dominacije predela/prirode, slika je izgradjena na vrlo dinamičan način. U ovom konceptu kolorit je veoma bitan. Paleta boja je višeslojna i hromatski bogata, puna je vazduha i svetlosti. Pigment je čist, dograđen fakturom širokog i čvrstog poteza. Pastuozni nanosi boje sa gustom strukturom i jakim kontrastima svetlosti i senke, toplog i hladnog, dočaravaju posebnu atmosferu. Zbog te zasićenosti ovi predeli isijavaju nekom toplom svetlošću.
